DEFINICIJA

Vrtoglavica - neodređeni izraz koji bolesnici upotrebljavaju kako bi opisali nekoliko sasvim različitih subjektivnih tegoba. Može se opisati kao okretanje predmeta iz okoline ili okretanje oko sopstvene ose, osećaj ljuljanja, naginjanja.

UZROK

Vrtoglavice mogu biti centralnog porekla (oštećenja različitih moždanih struktura) i Perifernog porekla (oštećenje struktura unutrašnjeg uha). Kod perifernih oštećenja, uz vrtoglavicu su češće prisutni gubitak sluha, mučnina, povraćanje, znojenje. Najčešći su: položajna vrtoglavica - uzrokuje je neprimeren pokret ili položaj glave, pri ležanju, okretanju ili zabacivanju glave; upala vestibularnog nerva; Meniereova bolest; tumor slušnog nerva; poremećaji protoka krvi u mozgu, ‘šlog’ odnosno infarkt u strukturama velikog i malog mozga; promene tkiva vratne kičme, prekomerna naprezanja mišića; starije životno doba, napetost, stresna vrtoglavica i dr.

SIMPTOMI

Osećaj okretanje predmeta iz okoline, propadanja, nestabilnosti pri hodu, može biti praćeno mučninom, povraćanjem i preznojavanjem.

DIJAGNOSTIČKI PROTOKOL

1. preged neurologa

2. doppler k.s. vrata ( ultrazvuk krvnih sudova vrata)

3. MR (magnetna rezonanca glave) ili CT (kompjuterizovana tomografija) mozga

4. pregled kardiologa

5. Rtg vratne kičme

6. pregled ORL

7. EEG ( elektroencefalografija)

LEČENJE

1. Terapiju lekovima uglavnom ordinira neurolog, nakon obavljenog pregleda, urađene dijagnostike i utvrđenog uzroka nastale vrtoglavice.
2. Fizijatar - određuje fizikalnu terapiju.
3. ORL - ukoliko je razlog vrtoglavice vezan za bolesti uha.

PREVENCIJA

1. higijensko dijetetski režim ( redovna fizička aktivnost, redukcija telesne težine, adekvatna ishrana)
2. redovni kontrolni pregledi kardiologa, redovne kontrole dopplera k. s. vrata, redovne kontrole neurologa kod pacijenata sa cerebrovaskularnim bolestima.