DEFINICIJA

Epilepsija - naziv potiče od grčke reči epi i lambanein ( prevedena na latinski epi i lepsis), što znači zgrabiti ili oboriti. Epileptični napad se karakteriše naglim i neočekivanim gubitkom svesti, koji je uglavnom kratkotrajan ali izuzetno iscrpljujući za bolesnika.

UZROK

Epileptički napadi su najčešće simptomi hronične neurološke bolesti epilepsije, ali se često javljaju i kao simptomi raznih drugih bolesti i poremećaja koji nadražuju mozak: moždani udari, tumori mozga, infekcije mozga, povrede glave, degenerativne bolesti mozga (Alzheimerova demencija), alkohol, upotreba narkotika, metabolički poremećaji...

SIMPTOMI

Sadržaj epileptičkog napada može biti bilo koji telesni, odnosno neurološki ili pak psihički simptom. Sem potpunog gubitka svesti, sa grčevima tela, penom na ustima, ugrizom jezika i umokravanjem, može se manifestovati i kao: mljackanje, ukočen pogled, trnjenje polovine lica ili tela, nevoljni pokreti ili trzajevi jedne ruke ili ugla usana, a retko i kao nagon na mokrenje, bol u grudima, mučnina i krčenje u stomaku, vrtoglavica...

DIJAGNOSTIČKI  PROTOKOL

1. pregled neurologa
2. EEG ( elektroencephalografija)
3. NMR-mozga ili CT mozga
4. rutinske analize krvi i urina
5. Doppler k. s vrata, eventualno pregled kardiologa.

LEČENJE

1. Specifičnim lekovima –antiepilepticima
2. Eventualno hirurško lečenje ( u slučaju tumora, krvarenja ili teških oblika epilepsija koje se ne mogu kontrolisati lekovima).

PREVENCIJA odnosno izbegavanje provocirajućih faktora.

Redovan san, adekvatna ishrana, izbegavati zamor, stres, alkoholna pića, izloženost treperavoj svetlosti (diskoteke), izbegavati duži boravak pred videomonitorom (igrice), rad za kompjuterom, glasno čitanje...

Dijagnostika i lečenje bolnih sindroma.

1. Hronični vratni i lumbalni bolovi ( bolovi u predelu vratnog, grudnog i lumbalnog dela). Razlog bola ’okoštavanje’ i starenje tela pršljenova i sunđerastih delova između pršljenova, koji pritiskaju nerve ( diskus hernije), te daju intenzivan bol u ovim predelima, uz osećaj bola u rukama ili nogama, uz trnjenje i slabost istih. U pitanju je radikularni ili diskogeni bol.

Potrebno uraditi:

- Pregled neurologa

- MR- C, TH ili LS regije ( ili eventualno Rtg istih regija- u tom slučaju se ne vidi pritisak na nerve ili kičmenu moždinu, već samo promene na koštanom delu kičmenog stuba),

- EMNG- (precizno ispitivanje stepena oštećenosti živaca ruku i nogu).

1. Migrenski bol - bol najčešće jedne polovine glave, praćen mučninom, povraćanjem, pacijentu smeta svetlost ili buka. Pre postavljanja konačne dijagnoze migrene, potrebno je isključiti ozbiljnije uzroke jednostranog bola glave primenom odgovarajućih dijagnostičkih metoda-snimanja ( MR i MRA-mozga).

Potrebno uraditi:

- Pregled neurologa

- EEG

- Doppler k.s. vrata, TCD

- MR-mozga ( eventualno MRA-mozga).

- Pregled Oftalmologa

1. Neuropatski bol - kod različitih vrsta polineuropatija – ( oštećenje većeg broja živaca ruku i nogu, praćeno bolovima , grčevima i trnjenjem u rukama, prstima ili podkolenicama i stopalima). Ova oboljenja mogu biti primarno neurološka ili često i u sklopu drugih bolesti- šećerne bolesti, bolesti štitne žlezde, autoimunih (reumatoloških) i imunoloških oboljenja, kod oslabljene i loše cirkulacije, konzumiranja alkohola, kod dugotrajne primene nekih lekova i dr ...

Potrebno uraditi:

- Pregled neurologa,

- EMNG

- Doppler k.s nogu ili ruku

- Pregled kardiologa

- Odgovarajuće laboratorijske analize ( određuje neurolog ili kardiolog).